Сиње је море широко, [1]
широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Одлазе моји другови,
другови српски витези,
у земљу даљну Африку;
сви носе тугу велику.
Из своје земље прогнани,
по свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
збогом занавек Србијо!
Па кад се море заљуља,
махнито силно удара,
сви моле Светог Николу,
његову силу на мору!
Многи ће од њих бити плен,
кад дође швапски сумарен,
много је Срба пропало
у мору хладном остало.
Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
седам се лета борио;
у рову славу славио.
Узалуд чекаш мајко ти,
да ти се војно жив врати,
море је сито – мирује;
јединца твога – милује!
широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Одлазе моји другови,
другови српски витези,
у земљу даљну Африку;
сви носе тугу велику.
Из своје земље прогнани,
по свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
збогом занавек Србијо!
Па кад се море заљуља,
махнито силно удара,
сви моле Светог Николу,
његову силу на мору!
Многи ће од њих бити плен,
кад дође швапски сумарен,
много је Срба пропало
у мору хладном остало.
Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
седам се лета борио;
у рову славу славио.
Узалуд чекаш мајко ти,
да ти се војно жив врати,
море је сито – мирује;
јединца твога – милује!
×
![]()
Sinje je more široko,
široko, hladno, duboko.
Kreće se lađa francuska
sa pristaništa solunska.
Odlaze moji drugovi,
drugovi srpski vitezi,
u zemlju daljnu Afriku;
svi nose tugu veliku.
Iz svoje zemlje prognani,
po svetu blude mlađani;
tuđino majko - maćijo,
zbogom za navek, Srbijo!
Pa kad se more zaljulja,
mahnito silno udara,
svi mole Svetog Nikolu,
njegovu silu na moru!
Mnogi će od njih biti plen,
kad dođe švapski sumaren,
mnogo je Srba propalo,
u moru hladnom ostalo.
Šta li je Srbin zgrešio?
Bogu se uvek molio;
sedam se leta borio;
u rovu slavu slavio.
Uzalud čekaš, majko ti,
da ti se vojno živ vrati,
more je sito - miruje;
jedinca tvoga - miluje!