Der Himmel über Berlin [Lied vom Kindsein]
Peter Handke| 日本語訳 /Japanische Übersetzung / Traduzione giapponese / Japane... | |
| ПЕСМА ДЕТИЊСТВА Кад је дете било дете ходало је машући рукама желело је да је поток река, река понорница, а ова бара да буде море. Кад је дете било дете, није знало да је дете, све је имало душу, и све су душе биле Једна. Кад је дете било дете није имало своје мишљење, није имало навике, често је седело прекрштених ногу, непрестано трчећи, имало је ковитлац у коси, и није се кревељило при фотографисању. Кад је дете било дете, постављало је ова питања: Зашто сам ја баш ја, а не ти? Зашто сам овде, а не тамо? Кад је почело време и где се простор завршава? Да ли је можда живот под Сунцем само један сан? Није ли оно што видим, чујем и осећам само одраз неког Света пре овог Света? Ако знам да постоји зло, постоје ли заиста и зли људи? Како то да ЈА, уопште као да нисам постојао пре него што сам постао ЈА, и да једном ЈА, који сам, више нећу бити ЈА? Кад је дете било дете, давио га је спанаћ, грашак, сутлијаш, на пари куван карфиол, а сад све то гута, не само зато што се мора. Кад је дете било дете, у туђем се кревету једном пробудило, и потом никад престало. Многих људи, тада, добрих му се чинило, а данас тек пар, ако је среће. Јасну је слику Раја у себи имало, да ли баш, пита се сад? Кад од Ништавила визије и данас га стресе страх. Кад је дете било дете, играло се са одушевљењем, и сад, има исти онај ентузијазам, али само кад је посао у питању. Кад је дете било дете, било му је доста јабуку да једе... хлеба, па је тако чак и сад. Кад је дете било дете, слатке бобице би му испуниле шаку баш као што то бобице чине, па и сад би. И зелени би му орах горчином језик натопио, баш као што сад натапа, и са сваког би врха планинског, још вишем врху хитао, у сваком граду великом, још већем граду клицао, и ништа се није променило. За трешњама је до највише крошње посегао, са страшћу коју и данас поседује, али и срамежљив пред непознатима, баш као некад. Кад је први снег нестрпљив ишчекивао, на исти начин као и данас. Кад је дете било дете, бацило је штап као копље, право у дрво, где и данас подрхтава. | 子供は子供だった頃 子供は子供だった頃 腕をブラブラさせ 小川は川になれ 川は河になれ 水たまりは海になれ と思った 子供は子供だった頃 自分が子供とは知らず すべてに魂があり 魂はひとつと思った 子供は子供だった頃 なにも考えず 癖もなにもなく あぐらをかいたり とびはねたり 小さな頭に 大きなつむじ (｀｀｀) カメラを向けても 知らぬ顔 子供は子供だった頃 いつも不思議だった なぜ 僕は僕で 君でない？ なぜ 僕はここにいて そこにいない？ 時の始まりは いつ？ 宇宙の果ては どこ？ この世で生きるのは ただの夢 見るもの 聞くもの 嗅ぐものは この世の前の世の幻 悪があるって ほんと？ いったい どんなだった 僕が僕になる前は？ 僕が僕でなくなった後 いったい僕は 何になる？ 子供は子供だった頃 ほうれん草や豆やライスが苦手だった カリフラワーも 今は平気で食べる どんどん食べる 子供は子供だった頃 一度は他所 (よそ) の家で目覚めた 今は いつもだ 昔は沢山の人が美しく見えた 今はそう見えたら僥倖 昔は はっきりと 天国が見えた 今はぼんやりと予感するだけ 昔は虚無におびえる 子供は子供だった頃 遊びに熱中した あの熱中はは今は 自分の仕事に 追われる時だけ 子供は子供だった頃 リンゴとパンを 食べてればよかった 今だってそうだ 子供は子供だった頃 ブルーベリーが いっぱい降ってきた 今だってそう 胡桃を食べて 舌を荒らした それも今も同じ 山に登る度に もっと高い山に憧れ 町に行く度に もっと大きな町に憧れた 今だってそうだ 木に登り サクランボを摘んで 得意になったのも 今も同じ やたらと人見知りをした 今も人見知り 初雪が待ち遠しかった 今だってそう 子供は子供だった頃 樹をめがけて 槍投げをした ささった槍は 今も揺れてる |
