Der Himmel über Berlin [Lied vom Kindsein]
Peter Handke| Српски превод / Serbische Übersetzung / Traduzione serba / Serb... | |
| 童年之歌 | ПЕСМА ДЕТИЊСТВА |
| 当孩童仍是孩童， 爱在走路时摆动双臂， 幻想着小溪就是河流， 河流就是大川， 而水坑就是大海。 | Кад је дете било дете ходало је машући рукама желело је да је поток река, река понорница, а ова бара да буде море. |
| 当孩童仍是孩童， 不知自己还只是孩童。 以为万物皆有灵魂， 所有灵魂都是同一的，没有高低上下之分的。 | Кад је дете било дете, није знало да је дете, све је имало душу, и све су душе биле Једна. |
| 当孩童仍是孩童， 尚未有成见， 没有养成习惯； 爱在座椅上交叉双腿， 想到什么就突然跑出去， 头发打着卷儿， 照相时从不特意摆表情。 | Кад је дете било дете није имало своје мишљење, није имало навике, често је седело прекрштених ногу, непрестано трчећи, имало је ковитлац у коси, и није се кревељило при фотографисању. |
| 当孩童仍是孩童， 爱提这些问题： 为什么我是我，不是你？ 为什么我在这儿，不在那儿？ 时间从何时开始？空间在何处终结？ 阳光下的生命，不是一场幻梦吗？ 我所看到的、听到的、闻到的， 不是面前这个世界的幻象吗？ 鉴于恶与人的事实， 真有恶这回事吗？ 为什么，我这个人， 在来到人世前并不存在？ 为什么，我这个人 总有一天不再是我？ | Кад је дете било дете, постављало је ова питања: Зашто сам ја баш ја, а не ти? Зашто сам овде, а не тамо? Кад је почело време и где се простор завршава? Да ли је можда живот под Сунцем само један сан? Није ли оно што видим, чујем и осећам само одраз неког Света пре овог Света? Ако знам да постоји зло, постоје ли заиста и зли људи? Како то да ЈА, уопште као да нисам постојао пре него што сам постао ЈА, и да једном ЈА, који сам, више нећу бити ЈА? |
| 当孩童仍是孩童， 嘴里塞满菠菜、青豆、米饼， 还有蒸菜花，难以下咽。 现在，也吃这些，却不再是因为被迫所以去吃。 | Кад је дете било дете, давио га је спанаћ, грашак, сутлијаш, на пари куван карфиол, а сад све то гута, не само зато што се мора. |
| 当孩童仍是孩童， 睡在陌生的床上，也许偶尔会醒来一次； 现在，只会彻夜难眠。 那时，许多人看上去都很美； 现在，美丽的只是少数，全凭运气。 曾经能清晰地看见天堂的样子； 现在，至多只能猜测。 曾经无法想象虚无为何物； 现在，空虚让他害怕。 | Кад је дете било дете, у туђем се кревету једном пробудило, и потом никад престало. Многих људи, тада, добрих му се чинило, а данас тек пар, ако је среће. Јасну је слику Раја у себи имало, да ли баш, пита се сад? Кад од Ништавила визије и данас га стресе страх. |
| 当孩童仍是孩童， 在玩耍时积极热情。 现在，仍然积极热情， 却是在攸关饭碗时才如此。 | Кад је дете било дете, играло се са одушевљењем, и сад, има исти онај ентузијазам, али само кад је посао у питању. |
| 当孩童仍是孩童， 对他来说，苹果、面包，就能吃饱。 甚至现在，也是这样。 | Кад је дете било дете, било му је доста јабуку да једе... хлеба, па је тако чак и сад. |
| 当孩童仍是孩童， 手里抓满了浆果，并且满足于满手的浆果， 现在，依然如故。 生核桃会把舌头涩痛， 现在，涩痛如故。 站在每一座峰顶， 向往更高的山峰； 置身每一个城市， 向往更大的城市； 现在，向往如故。 够到最高枝条上的树果，兴奋异常； 现在，兴奋如故。 面对生人，羞赧怯懦； 现在，羞怯如故。 一直期待第一场雪， 现在，期待如故。 | Кад је дете било дете, слатке бобице би му испуниле шаку баш као што то бобице чине, па и сад би. И зелени би му орах горчином језик натопио, баш као што сад натапа, и са сваког би врха планинског, још вишем врху хитао, у сваком граду великом, још већем граду клицао, и ништа се није променило. За трешњама је до највише крошње посегао, са страшћу коју и данас поседује, али и срамежљив пред непознатима, баш као некад. Кад је први снег нестрпљив ишчекивао, на исти начин као и данас. |
| 当孩童仍是孩童， 把大树当作敌人，拿木棍当标枪，投向大树。 现在，它还插在那里，振颤不已。 | Кад је дете било дете, бацило је штап као копље, право у дрво, где и данас подрхтава. |
