Mury
Jacek KaczmarskiVersione ucraina 1 / Ukrainian version 1 / Version ukrainienne... | |
МУРЫ [1] | Мури [1] |
Ён быў натхнёны і малады, Іх незьлічона было. Ён на плошчы вёў гарады Зь песьняй, што блізка сьвятло. І запальвалі сьвечкі яму, Плыў па-над плошчаю дым. Ён сьпяваў: зруйнуем турму! Яны сьпявалі за ім: | Він натхненний і молодий, Їх – наче в небі зірок. Співав, щоб їм додати сил, Аби зробили лиш крок. Для нього сотня палала свіч, Вгорі підносився дим, Співав для всіх – руйнуйте мур! І всі співали з ним. |
Разбуры турмы муры! Прагнеш свабоды – то бяры! Мур хутка рухне, рухне, рухне – І пахавае сьвет стары! Разбуры турмы муры! Прагнеш свабоды – то бяры! Мур хутка рухне, рухне, рухне – І пахавае сьвет стары! | Вирви з мурів зуби ґрат, Зірви кайдани – вільний брат. І мури впадуть, впадуть, впадуть, Старе не повернеш назад. |
Ведалі словы на памяць – і сьпеў Несьлі па вуліцах так, Што кроў кіпела і гнеў кіпеў, І сэрцы стукалі ў такт. Білі ў сто тысяч далоняў – і рытм Ворагаў біў напавал. Ішлі на муры ва ўсім сьвеце старым… А ён усё граў і сьпяваў. | Знали напам’ять пісню всі, Мелодія вільна без слів Кружляла в хмарах і в траві Цвітом прийдешніх днів. Співали всі, овацій ритм – як постріли грізно звучав, Важчав ланцюг, світанок ждав, А він співав і грав. |
Разбуры турмы муры! Прагнеш свабоды – то бяры! Мур хутка рухне, рухне, рухне – І пахавае сьвет стары! Разбуры турмы муры! Прагнеш свабоды – то бяры! Мур хутка рухне, рухне, рухне – І пахавае сьвет стары! | Вирви з мурів зуби ґрат, Зірви кайдани – вільний брат. І мури впадуть, впадуть, впадуть, Старе не повернеш назад. |
Так паўстаў шматтысячны рух, Воінаў цэлая раць, Можна помнікі зносіць і брук На камяні разьбіраць. Кожны адчуў – прыйшоў яго час Сілы аддаць барацьбе: Хто ня з намі – той супраць нас!.. Сьпявак быў сам па сабе. | І зрозуміли – скільки їх, Відчули силу і час, Пісня надії і життя Враз згуртувала нас. Натовп крушив монумент і брук: Той з нами – той ворог нам, Хто сам по собі – той нам не друг, Співець також був сам. |
Глядзеў, як шчыльныя рады Зь ягонай песьняю ідуць, А песьня глухне, глухне, глухне… А муры растуць, растуць… Глядзеў, як шчыльныя рады Зь ягонай песьняю ідуць, А песьня глухне, глухне, глухне… А муры растуць, растуць… | Дививсь на сірість людських мас, Мовчав і слухав кроків стук. Мури міцніли і здіймались Силою сотень-тисяч рук. |
[1] Mury Vin natchennyj i mołodyj, Jich – nače v nebi zirok. Spivaŭ, šćob jim dodaty sył, Aby zrobyły łyš krok. Dlia ńoho sotnia pałała svič, Vhori pidnosyŭsia dym, Spivaŭ dlia vsich – rujnujte mur! I vsi spivały z nym. Vyrvy z muriŭ zuby grat, Zirvy kajdany – vilnyj brat. I mury vpaduť, vpaduť, vpaduť, Stare ne poverneš nazad. Znały napam'iať pisniu vsi, Melodija vilna bez sliŭ Kružliała v chmarach i v travi Cvitom pryjdešnich dniŭ. Spivały vsi, ovacij rytm - jak postriły hrizno zvučaŭ, Važčaŭ łanciuh, svitanok ždaŭ, A vin spivaŭ i hraŭ. Vyrvy z muriŭ zuby grat, Zirvy kajdany – vilnyj brat. I mury vpaduť, vpaduť, vpaduť, Stare ne poverneš nazad. I zrozumiły – skilky jich, Vidčuły syłu i čas, Pisnia nadiji i žittia Vraz zhurtuvała nas. Natoŭp krušiŭ monument i bruk : Toj z namy – toj voroh nam, Chto sam po sobi – toj nam ne druh, Spiveć takož buŭ sam. Dyvyŭś na sirisť liudśkych mas, Moŭčaŭ i słuchaŭ krokiŭ stuk. Mury micniły i zdijmałyś Syłoju soteń-tysiač ruk. |
Ën byŭ natchnëny i małady,
Ich nieźličona było.
Ën na płoščy vëŭ harady
Ź pieśnjaj, što blizka śviatło.
I zapalvali śviečki jamu,
Plyŭ pa-nad płoščaju dym.
Ën śpiavaŭ: zrujnujem turmu!
Jany śpjavali za im:
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Viedali słovy na pamiać – i śpieŭ
Nieśli pa vulicach tak,
Što kroŭ kipieła i hnieŭ kipieŭ,
I särcy stukali ŭ takt.
Bili ŭ sto tysiač dałoniaŭ – i rytm
Vorahaŭ biŭ napavał.
Išli na mury va ŭsim śviecie starym...
A ën usë hraŭ i śpiavaŭ.
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Tak paŭstaŭ šmattysiačny ruch,
Voinaŭ päłaja rać,
Možna pomniki znosić i bruk
Na kamiani raźbyrać.
Kožny adčuŭ – pryjšoŭ jaho čas
Siły addać baraćbe:
Chto nia z nami – toj suprać nas!...
Śpiavak byŭ sam pa sabe.
Hliadzeŭ, jak ščylnyja rady
Ź jahonaj pieśnjaju iduć,
A pieśnia hłuchnie, hłuchnie, hłuchnie...
A mury rastuć, rastuć...
Hliadzeŭ, jak ščylnyja rady
Ź jahonaj pieśnjaju iduć,
A pieśnia hłuchnie, hłuchnie, hłuchnie...
A mury rastuć, rastuć...