Lingua   

Банька по-белому

Vladimir Semënovič Vysotskij / Владимир Семёнович Высоцкий
Pagina della canzone con tutte le versioni


OriginaleVersione bielorussa di Mixaś Bulavacki (1999)
БАНЬКА ПО-БЕЛОМУ

Протопи ты мне баньку по-белому -
Я от белого свету отвык.
Угорю я, и мне, угорелому,
Пар горячий развяжет язык.

Протопи ты мне баньку, хозяюшка,
Раскалю я себя, распалю.
На полати у самого краюшка
Я сомненья в себе истреблю.
Разомлею я до неприличности,
Ковш холодный - и все позади.
И наколка времëн культа личности
Засинеет на левой груди.

Протопи ты мне баньку по-белому,
Я от белого свету отвык.
Угорю я, и мне угорелому
Пар горячий развяжет язык.

Сколько веры и лесу повалено,
Сколь изведано горя и трасс,
А на левой груди профиль Сталина,
А на правой - Маринка анфас.
Эх, за веру мою беззаветную
Сколько лет "отдыхал" я в "раю"!
Променял я на жизнь беспросветную
Несусветную глупость мою.

Протопи ты мне баньку по-белому,
Я от белого свету отвык.
Угорю я, и мне угорелому
Пар горячий развяжет язык.

Вспоминаю, как утречком раненько
Брату крикнуть успел: "Пособи!"
И меня два красивых охранника
Повезли из Сибири в Сибирь.
А потом на карьере ли, в топи ли,
Наглотавшись слезы и сырца,
Ближе к сердцу кололи мы профили
Так, чтоб слышал как рвутся сердца.

Не топи ты мне баньку по-белому,
Я от белого свету отвык.
Угорю я, и мне угорелому
Пар горячий развяжет язык.

Ох, знобит от рассказа дотошного,
Пар мне мысли прогнал от ума.
Из тумана холодного прошлого
Окунаюсь в горячий туман.
Застучали мне мысли под темечком,
Получилось, я зря им клеймëн!
И хлещу я берëзовым веничком
По наследию мрачных времëн.

Протопи ты мне баньку по-белому,
Я от белого свету отвык.
Угорю я, и мне угорелому
Пар горячий развяжет язык.
ЛАЗЬНЯ ПА-БЕЛАМУ 

Прапалі ты мне лазьню па-беламу -
Я ад белага страх як адвык!
Ашалею - і мне, ашалеламу,
Коўш халоднай разьвяжа язык.

Прапалі ты мне лазьню, спадарынька!
Распалю я сябе, расьпяку.
На палку - разамлелы, распараны, -
Я сумненьні свае адсяку.
Задымлю, як вясною праталіна.
Коўш халоднай - і ўсё адымчыць.
І наколка часоў культа Сталіна
Засінее на левым плячы.

Прапалі ты мне лазьню па-беламу -
Я ад белага неяк адвык.
Ашалею - і мне, ашалеламу,
Пар гарачы разьвяжа язык.

Колькі веры і лесу павалена!
Колькі зьведана гора і трас!
А на левым плячы - профіль Сталіна,
А на правым - Марынка анфас.
Эх, за веру маю безаглядную
Колькі год я ў раі перавёў!
Прамяняў на жыцьцё непрагляднае
Несусьветнае глупства сваё!

Прапалі ты мне лазьню па-беламу -
Я ад белага неяк адвык.
Ашалею - і мне, ашалеламу,
Пар гарачы разьвяжа язык.

Не забыць мне, як ранкам цудоўненькім
Брату крыкнуць пасьпеў «Забяры!»,
Як мяне два прыгожых ахоўнікі
Дастаўлялі зь Сібіру ў Сібір.
А затым у бараку пад кроквамі,
Наглытаўшыся сьлёз і дзярма,
Каля сэрцаў калолі мы профілі,
Каб ён слухаў, як сэрцы грымяць.

Не палі ты мне лазьню па-беламу -
Я ад белага дужа адвык.
Ашалею - і мне, ашалеламу,
Пар гарачы разьвяжа язык.

Зябну я, успамінамі змучаны,
Пар мне думкі зьмяшаў-паламаў.
І з туману халоднай мінуўшчыны
Выплываю ў гарачы туман.
Зацурчэлі мне думкі пад цемечкам:
Што ж, дарма я плячо ім змарыў?
І лупцую бярозавым венічкам
Я па спадчыне змрочнай пары.

Прапалі ты мне лазьню па-беламу -
Я ад белага страх як адвык!
Ашалею - і мне, ашалеламу,
Коўш халоднай разьвяжа язык.

LAŹNJA PA-BELAMU

Prapali ty mne laźnju pa-belamu -
Ja ad belaga strax jak advyk!
Ašaleju – i mne, ašalelamu,
Koŭš xalodnaj raźvjaža jazyk.

Prapali ty mne laźnju, spadaryńka!
Raspalju ja sjabe, raśpjaku.
Na palku – razamlely, rasparany, -
Ja sumneńni svae adsjaku.
Zadymlju, jak vjasnoju pratalina.
Koŭš xalodnaj – i ŭsë adymčyć.
I nakolka časoŭ kul'ta Stalina
Zasinee na levym pljačy.

Prapali ty mne laźnju pa-belamu -
Ja ad belaga nejak advyk.
Ašaleju – i mne, ašalelamu,
Par garačy raźvjaža jazyk.

Kol'ki very i lesy pavalena!
Kol'ki źvedana gora i tras!
A na levym pljačy – profil' Stalina,
A na pravym – Marynka anfas.
Əx, za veru maju bezagljadnuju
Kol'ki god ja ŭ rai peravëŭ!
Pramjanjaŭ na žyćcë nepragljadnae
Nesuśvetnae glupstva svaë!

Prapali ty mne laźnju pa-belamu -
Ja ad belaga nejak advyk.
Ašaleju – i mne, ašalelamu,
Par garačy raźvjaža jazyk.

Ne zabyć mne, jak rankam cudoŭneńkim
Bratu kryknuć paśpeŭ “Zabjary!”
Jak mne dva prygožyx axoŭniki
Dastaŭljali ź Sibiru ŭ Sibir.
A zatym u baraku pad krokvami,
Naglytaŭšysja ślëz i dzjarma,
Kalja sǝrcaŭ kaloli my profili,
Kab ën sluxaŭ, jak sǝrcy grymjać.

Ne pali ty mne laźnju pa-belamu -
Ja ad belaga duša advyk.
Ašaleju – i mne, ašalelamu,
Par garačy raźvjaža jazyk.

Zjabnu ja, uspaminami zmučany,
Par mne dumki źmjašaŭ-palamaŭ.
I z tumanu xalodnaj minuŭšcyny
Vyplyvaju ŭ garačy tuman.
Zacurčǝli mne dumki pad cemečkam :
štol ž, darma ja pljačo im zmaryŭ?
I lupcuju bjarozavym veničkam
Ja pa spadčyne zmročnaj pary.

Prapali ty mne laźnju pa-belamu -
Ja ad belaga nejak advyk.
Ašaleju – i mne, ašalelamu,
Par garačy raźvjaža jazyk.




Pagina della canzone con tutte le versioni

Pagina principale CCG


hosted by inventati.org