Lingua   

Банька по-белому

Vladimir Semënovič Vysotskij / Владимир Семёнович Высоцкий
Pagina della canzone con tutte le versioni


La versione macedone di Ljubomir Bočvarov (2013)
OQCHA HAMMOM

Qizdir yorugʻ hammomin, beka,
Nurga tashna koʻp kezdin kecha.
Qaynok, bugʻ men badboʻyning balki
Tilimdagi tugunni yechar.

Bekam, menga hammomin qizdir,
Oʻzni oʻtga toblayin bu on.
Hu, kunjakda choʻzilgan koʻyn
Shubhalarga keltiray kiron!
Ortda qoldi sovuq changali,
Bas, deganga boʻlaman lohas,
Chal koʻskimda shaxsga sigʻinish
Zamonida chizilgan bir kas.

Qizdir yorugʻ hammomin, beka,
Nurga tashna koʻp kezdin kecha.
Qaynok, bugʻ men badboʻyning balki
Tilimdagi tugunni yechar.

Qancha ishonch, daraxt kuladi,
Qancha kaygʻu, yoʻl kechdik ingrab,
Chal koʻskimda oʻrtok Stalin,
Marinkaning ruxsori oʻngda.
Eh, orzuyu, e'tiqodim deb,
Jannat koʻrdim necha yil hursiz,
Nurafshon bir ahmoqligimga
Men almashdim umrimni – nursiz!

Qizdir yorugʻ hammomin, beka,
Nurga tashna koʻp kezdin kecha.
Qaynok, bugʻ men badboʻyning balki
Tilimdagi tugunni yechar.

Yordam soʻrdim akamdan picha,
Yodimda subh mahali birda,
Shunda ikki poʻrim koʻrikchi
Olib ketdi meni Sibirga,
Soʻng karyerda kilib yodini,
Koʻz yoshlanib, zax yeb jismlar,
Sezsin debmi dil faryodini
Qalb ustiga chizdik rasmlar.

Qizdir yorugʻ hammomin, beka,
Nurga tashna koʻp kezdin kecha.
Qaynok, bugʻ men badboʻyning balki
Tilimdagi tugunni yechar.

Eh, baysaqi qikoyat bois,
Bugʻ fikrin kuvar aqlimdan,
Sovuk kechmish yodidan qaynok
Quchogʻiga chorlaydi tuman.
Bandom boʻldim nohaq, begunoh,
Shu oʻy kelgach, tutmay otini,
Men-chi qayin shabbasi bilan,
Savaladim oʻtmish yodini.

Qizdir yorugʻ hammomin, beka,
Nurga tashna koʻp kezdin kecha!
Qaynok, bugʻ men badboʻyning balki
Tilimdagi tugunni yechar.

Bekam, menga hammomin qizdir,
Oʻzni oʻtga toblayin bu on.
Hu, kunjakda choʻzilgan koʻyn
Shubhalarga keltiray kiron!

ОҚЧА ҲАММОМ

Қанча ишонч, дарахт қулади,
Қанча қайғу, йўл кечдик инграб.
Чап кўксимда ўртоқ Сталин,
Маринканинг рухсори ўнгда.

Бекам, менга ҳаммомни қиздир,
Ўзни ўтга тоблайин бу он.
Ҳу, кунжакда чўзилган кўйи
Шубҳаларга келтирай қирон!
Ортда қолди совуқ чангали.
Бас, деганча бўламан лоҳас,
Чап кўксимда шахсга сиғиниш
Замонида чизилган бир кас.

Қиздир ёруғ ҳаммомни, бека,
Нурга ташна кўп кездим кеча.
Қайнок, буғ мен бадбўйнинг балки
Тилимдаги тугунни ечар.

Қанча ишонч, дарахт қулади,
Қанча қайғу, йўл кечдик инграб.
Чап кўксимда ўртоқ Сталин,
Маринканинг рухсори ўнгда.
Эҳ, орзую, эътиқодим деб,
Жаннат кўрдим неча йил ҳурсиз.
Нурафшон бир аҳмоқлигимга
Мен алмашдим умримни - нурсиз!

Қиздир ёруғ ҳаммомни, бека,
Нурга ташна кўп кездим кеча.
Қайноқ буғ мен бадбўйнинг балки
Тилимдаги тугунни ечар.

Ёрдам сўрдим акамдан пича,
Ёдимда субҳ маҳали бирда,
Шунда икки пўрим кўрикчи
Олиб кетди мени Сибирга.
Сўнг карьерда қилиб ёдини,
Кўз ёшланиб, зах еб жисмлар.
Сезсин дебми дил фарёдини
Қалб устига чиздик расмлар.

Қиздир ёруғ ҳаммомни, бека,
Нурга ташна кўп кездим кеча.
Қайноқ буғ мен бадбўйнинг балки
Тилимдаги тугунни ечар.

Эҳ, вайсақи ҳикоят боис,
Буғ фикрни қувар ақлимдан.
Совуқ кечмиш ёдидан қайноқ
Қучоғига чорлайди туман.
Вадном бўлдим ноҳақ, бегуноҳ,
Шу ўй келгач, тутмай отини,
Мен-чи қайин шаббаси билан
Саваладим ўтмиш ёдини.

Қиздир ёруғ ҳаммомни, бека,
Кўникайин нурга бу кеча!
Қайноқ буғ мен бадбўйнинг балки
Тилимдаги тугунни ечар.

Бекам, менга ҳаммомни қиздир,
Ўзни ўтга тоблайин бу он.
Ҳу, кунжакда чўзилган кўйи
Шубҳаларга келтирай қирон!
БАЊА ДО БЕЛ ЖАР 


    Наложи ми ја бањата, усвити до бел жар,
    од бел свет сум одвикнат вечност цела,
    да се угорам, и јас страден да имам ќар,
    да ми го разврзе јазикот пареата врела.

Наложи ми ја бањата, стопанке мила,
да се вивнам, да ја стопам оваа ганѕа,
на дрвената клупа, до последна сила,
да истребам секое сомнение и јанѕа.
Го разбирам срамот и неприличноста,
црпалка ладна вода на грб ќе си сипам,
ќе се види знак од култот на личноста,
заради вождот тетовиран не ќе липам.

    Наложи ми ја бањата, усвити до бел жар,
    од бел свет се одвикнав има вечност цела,
    да се угорам, и јас страден да имам ќар,
    да ми го разврзе јазикот пареата врела.

Колку маки и патеки се поминати од нас,
колку вери и кории се исечени до корен,
а над десната града Маринка е во анфас,
над левата, профил на Сталин истопорен!
Ех, за мојата пожртвувана вера и служба
колку ли години јас во рајот ќе се шетав!
Но, се променив, ја растурив таа дружба,
штом пуштив глупоста во мене да влета.

    Наложи ми ја бањата, усвити до бел жар,
    од бел свет се одвикнав, има вечност цела,
    да се угорам, и јас страден да имам ќар,
    да ми го разврзе јазикот пареата врела.

Си спомувам, на брат ми тоа утро рано
успеав да му кажам моите да ги чува,
а двајца преубави стражари, по планот,
ме поведоа во Сибирската тајга глува.
Потоа, в каменолом ил’каде и да било,
голтајќи солзи мешани со горка слина,
до срце го дупчевме Сталин-профилот,
да може да чуе како срцата ни се кинат.

    Наложи ми ја бањата, усвити до бел жар,
    од бел свет се одвикнав, има вечност цела,
    да се угорам, и јас страден да имам ќар,
    да ми го разврзе јазикот пареата врела.

Ох, ме тресе помислата на времето гадно,
но пареата ми ги брка мислите за тие дела.
Од маглата на минатото кое беше ладно,
нурнувам во магла на сегашноста врела.
Ми затропаа мислите под голото теме,
изгледа напразно го носам јас тој жиг.
И за да си го олеснам малку тоа бреме,
со метличка брезова млатам по тој лик.

    Наложи ми ја бањата, усвити до бел жар,
    од бел свет се одвикнав, има вечност цела,
    да се угорам, и јас страден да имам ќар,
    да ми го разврзе јазикот пареата врела.

BANJA DO BEL ŽAR

Naloži mi ja banjata, usviti do bel žar,
od bel svet sum odviknat večnost cela,
da se ugoram, i jas straden da imam ķar,
da mi go razvrze jazikot pareata vrela.

Naloži mi ja banjata, stopanke mila,
da se vivnam, da ja stopam ovaa gandza,
na drvenata klupa, do posledna sila,
da istrebam sekoe somnenie i jandza.
Go razbiram sramot i nepriličnosta,
crlanka ladna boda na grb ķe si sipam,
ķe se vidi znak od kultot na ličnosta,
zaradi voždot tetoviran ne ķe lipam.

Naloži mi ja banjata, usviti do bel žar,
od bel svet sum odviknat večnost cela,
da se ugoram, i jas straden da imam ķar,
da mi go razvrze jazikot pareata vrela.

Kolku maki i pateki se pominati od nas,
kolku veri i korii se isečeni do koren,
a nad desnata grada Marinka e vo anfas,
nad levata, profil na Stalin istoporen!
Ex, za mojata požrtvuvana vera i služba
kolku li godini jas vo rajot ķe se šetav!
No, se promeniv, ja rasturiv taa družba,
štom puštiv gluposta vo mene da vleta.

Naloži mi ja banjata, usviti do bel žar,
od bel svet sum odviknat večnost cela,
da se ugoram, i jas straden da imam ķar,
da mi go razvrze jazikot pareata vrela.

Si slomuvam, na brat mi toa utro rano
uspeav da mu kažam moite da gi čuva,
a dvajca preubavi stražari, po planot,
me povedoa vo Sibirskata tajga gluva.
Potoa, v kamenolom il'kade i da bilo,
goltajķi solzi mešani so gorka slina,
do srce go dupčevme Stalin-profilot,
da može da čue kako srcata ni se kinat.

Naloži mi ja banjata, usviti do bel žar,
od bel svet sum odviknat večnost cela,
da se ugoram, i jas straden da imam ķar,
da mi go razvrze jazikot pareata vrela.

Oh, me trese pomislata na vremeto gadno,
no pareata mi gi brka mislite za tie dela.
Od maglata na minatoto koe beše ladno,
nurnuvam vo magla na segašnosta vrela.
Mi zatropaa mislite pod goloto teme,
izgleda naprazno go nosam jas toj žig.
I za da si go olesnam malku toa breme,
so metlička brezova mlatam po toj lik.

Naloži mi ja banjata, usviti do bel žar,
od bel svet sum odviknat večnost cela,
da se ugoram, i jas straden da imam ķar,
da mi go razvrze jazikot pareata vrela.



Pagina della canzone con tutte le versioni

Pagina principale CCG


hosted by inventati.org