| Versione bielorussa di Rascislaŭ Benzjaruk (2000)
|
ВІН НЕ ВЕРНУВСЯ ІЗ БИТВИ | ЁН НЕ ВЯРНУЎСЯ З БОЮ |
| |
Чом все знову не так, хоч здається, що так, | Дык чаму ўсё інакш? Сёння ж так, як заўжды: |
І те ж небо, блакиттю полите, | Звыклы неба блакіт надо мною, |
І той ліс, і повітря, та сама вода, | Тыя ж лес, і паветра, і бляск ад вады... |
Тільки він не вернувся із битви. | Толькі ён не вярнуўся з бою. |
| |
Зрозумій-но тепер, хто був правий, хто ні, | Не магу зразумець, хто праўдзівей каго |
Коли ми сперечались досита. | Быў у спрэчках без сну і спакою... |
Лиш сьогодні забракло його вже мені, | Ды цяпер я адчуў: не стае мне яго, - |
Коли він не вернувся із битви. | Ен учора не выйшаў з бою. |
| |
Не мовчав, коли слід, говорив, що хотів, | Не да месца маўчаў і не ў такт падпяваў, |
І пісенні не вловлював ритми... | Гаварыў пра сваё, дарагое. |
До зорі він вставав, спать мені не велів, | Прачынаўся з усходам і спаць не даваў. |
Вчора ж він не вернувся із битви. | А ле вось - не вярнуўся з бою. |
| |
Я самотній тепер, та не в тому то річ, - | Апусцела зямлянка цяпер без яго. |
Я без нього, й цього не змінити. | Азірнуўся: заўжды ж было двое!.. |
Ніби згас мій вогонь і мене вкрила ніч. | Для мяне - быццам ветрам задзьмула агонь, - |
Коли він не вернувся із битви. | Ён учора не выйшаў з бою. |
| |
Нині наче з полону звільнилась весна. | Як з палону, прарвалася смела вясна. |
В нього я попросив закурити... | Памыліўшыся, клікнуў яго я: |
Відповіла мені тільки тиша сумна. | "Сябар, дай прыкурыць!" - а у адказ - цішыня... |
Вчора він не вернувся із битви. | Гэта ж ён не вярнуўся з бою. |
| |
Наші мертві ніяк нас не кинуть в біді, | Аніколі не кінуць у горы-бядзе |
Нас полеглі невпинно пильнують. | Нашы паўшыя, як вартавы |
Відбивається небо в лісах, як в воді, | І люструецца неба ў лясах, бы у вадзе |
І дерева блакиттю шумують. | Гуртам ёлкі стаяць маладыя. |
| |
Нам землянки війни не бували тісні, | Мы бывалі шчаслівей, відаць, удвайне, |
І наш час воєдино був злитий. | Калі час свой дзяліў ён са мною... |
Все тепер одному, та здається мені, | Гэта ўсё аднаму? І здаецца ўжо мне, |
Що це я не вернувся із битви. | Быццам я не вярнуўся з бою. |
| |
VIN NE VERNUVSJA IZ BYTVY | ËN NE VJARNUŬSJA Z BOJU |
| |
Čom vse znovu ne tak, xoč zdaet'sja, šćo tak, | Dyk čamu ŭsë inakš? Sënnja ž tak, jak zaŭždy: |
I te ž nebo, blakittju polite, | Zvykly neba blakit nado mnoju, |
I toj lis, i povitrja, ta sama voda, | Tyja ž les, i pavetra, i bljask ad vady... |
Til'ky vin ne vernuvsja iz bytvy. | Tol'ki ën ne vjarnuŭsja z boju. |
| |
Zrozumij-no teper, xto buv pravyj, xto ni, | Ne magy zrazumeć, xto praŭdzivej kago |
Koli mi sperečaliś dosyta. | Byŭ u sprečkax bez sny i spakoju... |
Lyš śohodni zabraklo jogo vže meni, | Dy cjaper ja adčuŭ: ne stae mne jago, - |
Koli vin ne vernuvsja iz bytvy. | En učora ne vyjšaŭ z boju. |
| |
Ne movčav, koli slid, hovoriv, šćo xotiv, | Ne da mesca maŭčaŭ i ne ŭ takt padpjavaŭ, |
I nisenni ne vlovljuvav rytmy... | Gavaryŭ pra svaë, daragoe. |
Do zori vin vstavav, spat' meni ne veliv, | Pračynaŭsja z usxodam i spać ne davaŭ. |
Včora ž vin ne vernuvsja iz bytvy. | A le voś – ne vjarnuŭsja z boju. |
| |
Ja samotnij teper, ta ne tomu to rič, - | Apuscela zjamljanka cjaper bez jago. |
Ja bez ńoho, j ćoho ne zminyty. | Azirnuŭsja: zaŭždy ž bylo dvoe!... |
Niby zhas mij vohoń i mene vkryla nič. | Dlja mjane – byccam vetram zadźmula agoń, - |
Koli vin ne vernuvsja iz bytvy. | Ën učora ne vyjšaŭ z boju. |
| |
Nyni nače z polonu zvil'nylaś vesna. | Jak z palonu, prarvalasja smela vjasna. |
V ńoho ja poprosiv zakuryty... | Pamyliŭšysja, kliknuŭ jago ja. |
Vidpovila meni til'ky tiša sumna. | «Sjabar, daj prykuryć!», a u adkaz – cišynja... |
Včora vin ne vernuvsja iz bytvy. | Gǝta ž ën ne vjarnuŭsja z boju. |
| |
Naši mertvi nijak ne kynut' v bidi, | Anikoli ne kinuć u gory-bjadze |
Nas polehli nevpynno pyl'nujut'. | Našy paŭšyja, jak vartavy |
Vidbyraet'sja nebo v lisax, jah v vodi. | I ljustruecca neba ŭ ljasax, by u vadze |
I dereva blakittju šumujut'. | Gurtam ëlki stajać maladyja. |
| |
Nam zemljanki vijny ne buvaly tisni, | My byvali ščaslivej, vidać, udvajne, |
I naš čas voedyno buv zlytyj. | Kali čas svoj dzjaliŭ ën sa mnoju... |
Vsje teper odnomu, ta zdaet'sja meni, | Gǝta ŭse adnamu? I zdaecca ŭžo mne, |
šćo ce ja ne vernuvsja iz bytvy. | Byccam ja ne vjarnuŭsja z boju. |