Lili Marleen [Lied eines jungen Wachtpostens]
Hans LeipSERBO / SERBIAN [KIRILICA] | |
ЛИЛИ МАРЛЕН (Hans Leip, 1915) | ЛИЛИ МАРЛЕН |
Там, где у казармы К кирхе поворот, Столб стоит фонарный У больших ворот. Ты приходи ко мне туда - Мы постоим у фонаря |: С тобой, Лили Марлен. :| | Пред касарном Пред главним улазом, Стајао је један фењер И стоји још пред њом Ако се поново будемо видели Код тог фењера ћемо стати Као некад, Лили Марлен. |
Обе наши тени Будут как одна И в любви сольются В свете фонаря... Пусть же нас видят все вокруг! Не уходи, мой милый друг, |: Моя, Лили Марлен! :| | Наше две сенке Изгледале су као једна По томе је свако видео Колико се волимо И сви људи нека виде Под светлом како стојимо Као некад, Лили Марлен. |
Что ж, пора на вахту, И труба зовет! - Иль три дня гауптвахты - Наказанье ждет. Милая, до свидания... Как бы хотел остаться я |: С тобой, Лили Марлен! :| | А у то повиче стражар И трубач засвира повечерје То може коштати три дана „Друже, одмах долазим“ Кажемо једно другом „довиђења“ А тако сам желео да одем са тобом Са тобом, Лили Марлен. |
И фонарь тот помнит Милые черты... Он горит, как звезды, С ночи до зари! Завтра нас ждет война и фронт - Кто ж к фонарю теперь придет |: К тебе, Лили Марлен? :| | Фењер зна твој корак И твој лепи ход Сваку ноћ он гори А мене је већ заборавио И ако ми се догоди најгоре Ко ће код фењера стајати Са тобом, Лили Марлен? |
Отсвистели мины, Вечер настает... Как во сне, любимый Голос твой зовет - И сквозь туман мы полетим Туда, где тот фонарь стоит, |: С тобой, Лили Марлен... :| | Изнад овог тихог места Дубоко под земљом Узносе ме као у сну Твоје љупке усне И кад се заталаса магла у овим касним сатима Стајаћу код тог фењера Као некад, Лили Марлен. |